Novak Đoković otkriva ‘težak’ deo davanja saveta kolegama teniserima

Novak Đoković, jedan od najvećih tenisera svih vremena, nedavno je otvoreno govorio o tome kako pristupa davanju saveta mlađim igračima na turnirima – i šta ga čini da to ponekad smatra teškim zadatkom.

 

Saveti – želja da pomogne

Đoković je izjavio da oseća odgovornost prema mlađim teniserima koji tek grade karijere. On kaže da vidi u nekima od njih delove sebe iz mladosti — želju za pobedom, upornost, strast prema sportu, i veru u svoje sposobnosti.

Za njega, davanje saveta nije samo stvar znanja ili iskustva, već i razumevanja šta je igraču potrebno u tom trenutku. Ponekad razgovara sa mladim igračima iz svoje Akademije, ali i sa kolegama koje pitaju za mišljenje.

 

Problem: balans između saveta i nezavisnosti

Ono što Đoković smatra „teškim“ jeste kako savetovati, a da ne utiče previše na individualni put igrača — kako pomoći, a ne preuzeti kontrolu nad njihovim razvojem. On ističe da svaki igrač ima svoj stil, svoj način razmišljanja, i da je važno da savet bude doziran i prilagođen — da inspiriše, ali ne gasi kreativnost ili samostalnost.

Đoković je takođe priznao da, iako uživa u deljenju iskustava, nije uvek lako naći savršeni trenutak za savet. Nekada su igrači pod pritiskom, u trenucima sumnje, ili previše fokusirani na takmičenje da bi mogli da prihvate sugestije. Savet koji je u datom trenutku pravi, u nekom drugom može zvučati kao pritisak.

 

Primeri iz prakse

Đoković je naveo da redovno razgovara sa mlađim kolegama kao što su Jannik Sinner, Carlos Alcaraz i Alexander Zverev, videvši u njima kvalitete koje je i sam imao kad je započinjao karijeru.

Takođe, u podkastovima i intervjuima govori o tome da mu je drago što može da deli svoja iskustva — ne samo o treninzima i taktici, već i o mentalnim izazovima, o tome kako se nositi sa pritiskom, sumnjom i promenama u karijeri.

 

Zašto to čini — i šta ga motiviše

Iako je teško, Đoković smatra da je davanje saveta mladim igračima njegov način da ostavi nešto iza sebe što nije samo trofeji. On kaže da ga ispunjava kada vidi da neki mladi teniser primeni deo saveta i napreduje — da njegova iskustva mogu olakšati njihovu borbu.

Takođe, s obzirom na to da je dugo na vrhu, Đoković ima širu perspektivu — shvata da generacije dolaze i odlaze, i smatra da je deo odgovornosti starijih igrača da budu podrška, da prenesu znanje, gde je to moguće i korisno.

 

Zaključak

Dakle, teški deo davanja saveta za Novaka Đokovića nije u samom savetu — to je u finom balansu između vođenja i pustiti igrača da bude sam svoj majstor. Savet mora doći u pravom trenutku, sa poštovanjem individualnosti, i sa svešću da ono što je korisno za jednog možda neće biti za drugog